петак, 02. март 2012.

Миломир П. Анђелић

ЦРНОГОРСКО БАДЊЕ ВЕЧЕ

Црна Горо, кршевита сило,
Бадње те је вече прославило,
Твој је барјак заблистао славе
Једне бадње вечери крваве,
Што га разви Данило владика
На Цетињу против бездушника,
Што оштрице окренуше своје
Против вјере, против браће своје.
Због ислама крс, часни бачише
Те самоме богу згријешише.
И почеше служити Турчину
По царевој вољи и начину.
Нит' се Бога ни светаца боје
Образе су опрљали своје.
Ал' за славу Бога и Божића
Доћи ће им час крвопролића,
Јер цетињски Данило владика
Бич саломи тешког бездушника.
Одлуку је донио Данило
Да исјече што се потурчило.
Осамнаестог вијека с почетка
Данило је на Цетињу река,
На састанку уочи Божића
Прије зоре и крвопролића,
Сваки своје побијте комшије
Који вјере православне није.
Но ујутро кад Божић освану
На све стране живи огањ плану,
С турском крви обоји бадњаке
Прије него сунце пусти зраке
„Истријеби губу из торине“
Седамсто и девете године.
Па кад турска сила удараше
Под командом Ибрахима паше
Да Острошку уништи светињу
Па да отле крене ка Цетињу
Да ухвати књаза Петровића,
Ал' за славу Бога и Божића
Који виде негдје са висине
Какве јада и бесуђа чине
Па наредбу даде са небеса
Да саломи шејтанског бијеса
Сруши барјак са круном мјесеца,
А спасише Црногорци свеца.
Под пријетњом Церовић војводе
Један паша са бојишта оде,
Нека сања Острошку планину
И велику погибију њину,
Кад је дош'о ломној Црној Гори
Да се с нашим змајевима бори.
Па крвави Божић на Мојковцу
Што појача славу Црногорцу
Гдје пунише аустијске чете
Мојковачке горе и намете,
Те их вуку и глођу лисице
По горама испод Бјеласице,
И бију се с гавранима сове
Због несретне војске Шталзерове.
Гдје дванаејст хиљада удари
Дапреброди газове на Тари;
Те несретне аустријске чете
Што са снагом и моћи пријете
Да ће сломит' Ловћен и Цетиње
И њихове уништит' светиње.
Ал се Шталзер грдно преварио
Бјеше Јанко војску разредио;
Запосјео мојковачке горе
Докле Швабе испред саме зоре
Налећеше преко Лепешнице
На засједе испод Бјеласице.
Крв обоји божићне бадњаке,
Дим се диже и прави облаке.
Настрадаше кад им није преша
Због једнога ћесарева леша
Што га Принцип уби рад слободе
Код Миљацке сарајевске воде.
Смаче Принцип ћесарева сина
Па сад ево про ових планина
Код студене воде Лепешнице
Још се бију и свађају птице,
Претражују букове омаре
До Мојковца и ријеке Таре
И извлаче кости из омара
Од солдата бечкога ћесара.





Нема коментара:

Постави коментар